Изложба је конципирана као синтеза два различита умјетничка израза аутора који паралелно дјелују на савременој сцени Републике Српске током посљедње деценије и доноси један од могућих увида у позиције савремене сликарске праксе на овом простору.

Изложбом су обједињена дјела Слободана Видовића и Радослава Тадића који су издвојени као примјери вишегодишњег досљедног формулисања сликарског језика, реализованог кроз интензивно присуство и веома активну излагачку активност на домаћој и регионалној умјетничкој сцени.

Паралелним сагледавањем развојног пута у опусима ових умјетника уочено је да тежња ка конституисању особеног, претежно апстрактног умјетничког израза чини основу на којој се могу заснивати анализе њихових различитих и неријетко контрастних стваралачких позиција. С једне стране сензибилност, имагинација, те умјетникова психичка и емоционална својства примарни су фактори стваралачког процеса, док је то у другом случају тежња ка аналитичком преиспитивању природе сликарства и његових конститутивних формално језичких елемената.

Изложба је настала из потребе да се укаже на континуирано трајање индивидуалних сликарских поетика на савременој умјетничкој сцени Републике Српске током посљедњих десет година, а кроз детектовање  и дефинисање њихових кључних позиција у односу на актуелне теоријско критичке постулате. Оба аутора представљена су новим серијама радова, од којих већина до сада није излагана.