Музеј савремене умјетности
Републике Српске
Пројекат „Врт уживања”, у продукцији Музеја савремене умјетности Републике Српске, представљао је Босну и Херцеговину на 55. Венецијанском бијеналу, од 30. маја до 24. новембра 2013. године.
У организацији Музеја савремене умјетности Републике Српске, у периоду од 23. октобра до 23. децембра, изложбе „Мултиоригинали” из фундуса МСУРС и „БАЊАLOOK 3 – графички дизајн у Републици Српској” одржане су у Музеју Стара Херцеговина у Фочи, Културно-спортском центру Гацко, Галерији у Невесињу, Галерији СПКД „Просвјета” у Шамцу и Галерији Културно-образовног центра у Новом Граду.
Дјела швајцарског умјетника Себастиена Вердона (Sebastien Verdon), представљена изложбом „Times” (Времена), настала су током двоседмичног artist-in-residence програма, одржаног у септембру 2013. године у Музеју савремене умјетности Републике Српске.
Изложба „Mind Movements” реализована је у оквиру двогодишњег пројекта Музеја савремене умјетности Републике Српске – „Multimedia Art Project”, који је подржан средствима Министарства цивилних послова БиХ .
Изложба „Надежда Петровић: с обе стране објектива” резултат је вишегодишњег истраживачког рада др Јасне Јованов и представља својеврсно откриће у стваралаштву велике српске сликарке Надежде Петровић.
Изложба „Иницијативе Милана Коњовића на раскршћима српске уметности XX века” представља пресјек читавог Коњовићевог опуса, од кубизма, социјал-реализма, преко апстракције, експресионизма и модерне.
Након десетогодишње паузе, Босна и Херцеговина се, изложбом „Врт уживања” бањалучког умјетника Младена Миљановића, представила на 55. Венецијанском бијеналу.
Кустоска концепција пројекта „Могу бити гадно стрпљив(а)” издвojила је тренутно најрецентније и најдоминантније умјетничке праксе, актуелне умјетничке сцене Републике Српске.
/
RETROSPECTRUM – стална поставка Умјетничке галерије БиХ у покрету
14. март – 14. април 2013. године
Изложба „RETROSPECTRUM – стална поставка Умјетничке галерије БиХ у покрету” представља најквалитетнији дио фундуса сарајевске Умјетничке галерије, који у временском распону обухвата четири вијека, географски је неодређен, стилски хетероген и распоређен у дванаест цјелина према доминантним бојама.