Изложба „Пунктуми: Збирка иностране умјетности МСУРС“ приређена је поводом обиљежавања 2018. године, коју је Европска комисија прогласила Европском годином културног насљеђа под слоганом „Наша баштина – гдје се прошлост сусреће са будућношћу“, указујући на богату и разноврсну културну баштину Европе.

Иако је ријеч о збирци која обухвата више од 360 умјетничких дјела за ову прилику изабарано је 100 умјетничких дјела и 80 аутора из 17 европских земаља (Аустрије, Белгије, Бугарске, Велике Британије, Грузије, Италије, Ирске, Мађарске, Норвешке, Њемачке, Пољске, Русије, Турске, Француске, Чешке, Швајцарске и Шпаније). Издвајајући само нека имена као што су: Ото Пине (Otto Piene), Гинтер Икер (Günther Uecker) и Хајнц Мак (Heinz Mack) из групе „ЗЕРО“, Фриденсрајх Хундертвасер (Friedensreich Hundertwasser), Ханс Хартунг (Hans Hartung), Пјер Алешински (Pierre Alechinsky), Стенли Вилијем Хајтер (Stanley William Hayter), Жан Месажије (Jean Messagier), Зао Ву–Ки (Zao Wou – Ki), Шоићи Хасегава (Shōichi Hasegawa), Јасе Табући (Yasse Tabuchi), Антонино Вирдуцо (Antonino Virduzzo), указујемо на богату европску баштину, али и заоставштину која је нама снажан подстицај за будућност.

Европска година културне баштине снажан је подстицај за представљање вриједне збирке иностране умјетности која се чува у Музеју савремене умјетности Републике Српске, али и важан тренутак да се присјетимо акције солидарности, која је окупила бројне умјетнике из Европе и свијета да својим дјелима помогну обнову настрадалог града, након катастрофалног земљотреса који је задесио Бању Луку 1969. године.

Акцијом солидарности, која је трајала од 1969. до 1975. године, у Бању Луку је пристигло више од 750 умјетничких дјела са простора бивше Југославије, Европе и свијета, што је пружило значајан темељ за оснивање наше институције, а чинило је и њен почетни фундус. Формирање Збирке иностране умјетности, подстакнуто акцијом солидарности, додатно је обогаћено и поклоном са VII јесењег салона, значајне бијеналне манифестације покренуте 1962. године, која је у свом седмом сазиву омогућила и I интернационални салон. Одржан је 1975. године, а окупио је велики број европских и свјетских сликара, графичара и вајара, првенствено аутора чије је стваралаштво везано за Париз, повезујући тако умјетнике из Кине, Јапана и других крајева свијета са европским културним насљеђем. Захваљујући поклонима интернационалних учесника Салона који су се придружили акцији солидарности, у колекцији Музеја сачувала су се бројна дјела истакнутих умјетника, која по својој разноликости представљају прави изазов и за искусног истраживача и научника.

Ова вриједна збирка до сада није имала прилику да буде адекватно представљена, због чега је остала готово непозната широј јавности. Зато је осмишљен посебан изложбени пројекат којим бисмо указали на значај Збирке иностране умјетности и иницирали промоцију европске културне баштине коју чува наша институција. То је и прилика да ова вриједна дјела добију стручну ревалоризацију, неопходну конзерваторско-рестаураторску заштиту, али и савремену музеолошку презентацију културне баштине која ће у Музеју иницирати другачију комуникацију са публиком, подстичући грађане да истражују богату и разноврсну културну баштину Европе. 

У овом значајном подухвату посебну захвалност дугујемо проф. др Лидији Мереник, са Катедре за  историју модерне уметности Филозофског факултета у Београду, на професионалној и, прије свега, пријатељској подршци при организацији ове изложбе, селекцији радова и исцрпној анализи, која је довела до проналажења нових података наведених у расправном ауторском тексту који прати ову публикацију, рецензентима публикације проф. др Звонку Маковићу и др Тијани Палковљевић Бугарски, Музеју Републике Српске на сарадњи и подршци, као и њиховом стручном конзерваторско-рестаураторском тиму Дијани Пешикан Егић,  вишем конзерватору, и Ђурђици Бјелошевић, сликару конзерватору.

Велики напор при припреми изложбе, стручној обради Збирке, документовању, фотографисању и припреми за публиковање уложили су Жана Вукичевић, виши кустос и кустос фундуса, Немања Мићевић, фотограф и графички дизајнер, музејски техничари Младен Шукало и Ненад Маркић, као и цијели стручни тим Музеја савремене умјетности Републике Српске.

Посебан значај овом пројекту својом финансијском подршком дала је Делегација Европске уније у БиХ и Канцеларија специјалног представника ЕУ за БиХ и његова екселенција Ларс Гунар Вигемарк (Lars-Gunnar Wigemark), Унеско регионални биро за науку и културу у Европи и господин Синиша Шешум, шеф Канцеларије у Сарајеву, Амбасада Италије у Сарајеву и његова екселенција Никола Минаси (Nicola Minasi), Министарство просвјете и културе Републике Српске, Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине и Град Бања Лука, без којих резултати овог значајног подухвата не би били видљиви. Најискренију захвалност исказујемо свима који су личним и професионалним залагањем помогли да Музеј савремене умјетности Републике Српске достојно презентује пројекат који ће се равноправно наћи на мапи европских догађаја који обиљежавају Европску годину културне баштине.