Изложбом су обједињена дјела бањолучких умјетника Слободана Видовића и Радослава Тадића који су издвојени као примјери вишегодишњег досљедног формулисања сликарског језика, реализованог кроз интензивно присуство и веома активну излагачку активност на домаћој и регионалној умјетничкој сцени.

Конципирана је као синтеза два различита умјетничка израза аутора који паралелно дјелују на савременој сцени Републике Српске током посљедње деценије и доноси један од могућих увида у позиције савремене сликарске праксе на овом простору.

Паралелним сагледавањем развојног пута у опусима ових умјетника уочено је да тежња ка конституисању особеног, претежно апстрактног умјетничког израза чини основу на којој се могу заснивати анализе њихових различитих и неријетко контрастних стваралачких позиција. С једне стране сензибилност, имагинација, те умјетникова психичка и емоционална својства примарни су фактори стваралачког процеса, док је то у другом случају тежња ка аналитичком преиспитивању природе сликарства и његових конститутивних формално језичких елемената. Изложба је настала из потребе да се укаже на континуирано трајање индивидуалних сликарских поетика на савременој умјетничкој сцени Републике Српске током посљедњих десет година, а кроз детектовање  и дефинисање њихових кључних позиција у односу на актуелне теоријско критичке постулате.

Оба аутора представљена су новим серијама радова, који су крајем 2017. године први пут изложени у оквиру овог пројекта у Музеју савремене умјетности РС, а захваљујући сарадњи са Музејом Херцеговине биће доступни и публици у Требињу, која ће моћи да их погледа до 26. јула 2018. године. Кустос изложбе је Жана Вукичевић, виша кустоскиња Музеја савремене умјетности РС.

Слободан Видовић припада првој генерацији дипломаца бањолучке Академије умјетности, која је својом појавом средином прошле деценије означила нови, интензиван замах умјетничке продукције у Републици Српској и зачетке савремене умјетничке сцене на овом простору. Од почетка опредијељен за сликарство као примарни медиј и дјеловање унутар законитости дводимензионалне површине платна, до сада је реализовао серије слика које су пратиле артикулисање његове умјетничке замисли од изворне наглашене експресивности и гестуалности ка сукцесивном докидању колористичких и материјалних фактора слике, геометризацији и све израженијој концептуализацији.

Радослав Тадић појавио се на умјетничкој сцени Републике Српске 2007. и у наредним годинама изградио разноврстан сликарски опус, а паралелно и педагошку каријеру на Академији умјетности у Бањој Луци. Овом изложбом обухваћени су његови рецентни радови, реализовани у оквиру докторских умјетничких студија на Факултету ликовних уметности у Београду, а за које се може рећи да представљају кулминацију вишегодишњег систематског формулисања особеног апстрактног ликовног израза у чијем средишту је истраживање материјалних својстава и тактилних квалитета боје.