У Музеју савремене умјетности Републике Српске 12. децембра у 19.00 часова свечано ће бити отворена ретроспективна изложба београдског умјетника Милована Дестила Марковића под називом „ДЕСТИЛОВАНО ЛИЦЕ – Радови 1980–2020“.
Изложба у Бањалуци обухватиће четири динамичне стваралачке деценије овог умјетника, једног од најзначајнијих протагониста београдске умјетничке сцене 80-их година и најмлађег добитника „Политикине награде” за сликарство.
Ретроспективна поставка у Бањалуци чији је кустос Мирољуб Мима Марјановић (историчар умјетности и уредник SEEcult.org портала) обухватиће неколико Марковићевих циклуса попут: Баркодиране слике, Трансфигуративни радови, Еухаристија, Прототипи, Портрети итд. са преко 40 монументалних радова и амбијенталних цјелина изведених у различитим комбинованим техникама.
Шифровани језик баркодова, као основни језички кôд тржишно-економског система неолибералног капитализма, Марковић преузима као темељни језички кôд властитог сликарства. Баркодови који се указују у заводљивим колористичким интерпретацијама, нису апстрактна, празна семантичка поља, већ визуелна поља крцата шифрованим садржајима и значењима и представљају умјетниково снажно критички интонирано свједочанство и тумачење савременог свијета.
Изложби у Бањалуци претходила је изложба „Баркодирана слика“ у Културном центру Београда, а обjе изложбе су заједнички пројекат Музеја савремене умјетности Републике Српске, Културног центра Београда и Портала за културу Југоисточне Европе SEEcult.org.
Изложбу прати и репрезентативна монографија посвећена богатом Марковићевом опусу у којој су аутори текстова: Данијела Пурешевић, Бенедикт Штегмајер, Бојана Пејић, Борис Буден и Мирољуб Мима Марјановић.
Милован Дестил Марковић (1957) једна од кључних фигура београдске умjетничке сцене осамдесетих. Студирао je на београдској Ликовној академији где је иницирао отварање култног клуба Академија. Било је то вријеме повратка слици и он заједно са Властом Микићем 1982. године оснива групу Жестоки. Пријеломна година у његовом животу била је 1986. година, када добија угледну Политикину награду за сликарство, излаже на Венецијанском бијеналу и сели се у Берлин, гдjе и данас живи.
Излагао на бројним самосталним и групним изложбама у свијету од којих издвајамо: 42. Венецијанско бијенале, Аперто; 4. Истанбулско бијенале; 46. Венецијанско бијенале; 6. Тријенале у Делхију; 5. бијенале, Цетиње, 19. бијенале, Сао Пауло; Hamburger Bahnhof - Museum für Gegenwart, Берлин; Contemporary Art Museum Kumamoto, Кумамото; MoMA PS1, Њујорк; Moderna Museet, Штокхолм; Ludwig Museum for Contemporary Art, Будимпешта; Museum of Modern Art, Љубљана; Saarland Museum, Сарбрукен; The Artists’ Museum, Лођ; National Museum, Праг; Музеј савремене уметности, Београд; Музеј града, Београд; Landesmuseum, Грац; Kunstmuseum, Дизелдорф; Art Museum Foundation - Military Museum, Истанбул; Kunst-Werke Institute for Contemporary Art, Берлин; Kunstverein Hamburg, Хамбург; Kunstvoreningen, Берген; Galleri F15, Осло; Nishido Contemporary Art, Токио; Fei Contemporary Art Center, Шангај и многе друге.
Његови радови налазе се у музејима у Берлину, Кумамоту, Београду, Диселдорфу, Лођу, Дуизбургу, Грацу, Пријепољу и у бројним приватним колекцијама.