Музеј савремене умјетности Републике Српске представља нови изложбени пројекат под називом „Реконструкција“, који је резултат заједничког рада четворо кустоса, a осмишљен је са циљем да пружи различита виђења савремене умјетничке сцене у Републици Српској и тако истакне њену хетерогеност.
Посматрањем и анализом савремене сцене у Републици Српској уочена је знатна бројност умјетничких појава и стваралаца, као и изразита разноврсност њихових интересовања, које је немогуће обухватити у оквиру једне изложбе. У ситуацији опште изолованости изазване пандемијом COVID-19, кустоски тим Музеја савремене умјетности Републике Српске окренуо се анализи локалне умјетничке сцене и њеним активностима у претходном периоду, који је посебно актуелизован у ситуацији опште пандемије. Због тога је примијењен методолошки приступ који подразумијева кустоски одабир и проблематизовање појединачних тематских сегмената, који, међусобно повезани, функционишу као кохерентна значењска цјелина. Издвојене су четири доминантне теме које су присутне и актуелне и у глобалном контексту, чиме се пружа увид у то како се једна локална сцена развија у односу на умјетничке токове у свијету. То су прогрес, револт, миграције и ауторефлексије, које одабрани умјетници обрађују примјеном различитих умјетничких медија, поступака и стратегија.
Изложба „Реконструкција“ доноси четири могућа погледа, тј., симболички, четири фазе које проблематизују и контекстуализују савремене умјетничке праксе које се појављују на нашем простору, отварајући могућности за даља истраживања и нове закључке. Наслов изложбе директно упућује и на реконструкцију у којој се институција тренутно налази, повезујући на тај начин жељу за промјеном и напретком, симболички представљајући нови методолошки модел који аналитички испитује одређене теме и појаве на савременој умјетничкој сцени као и начине њиховог повезивања са новим муезолошким концепцијама. Аутори концепта изложбе су више кустоскиње Лана Павловић и Жана Вукичевић, и кустоси Маша Чавић и Младен Бањац.
Изложба обухвата радове 22 умјетника који су својим формирањем или тренутним дјеловањем везани за савремену сцену Републике Српске, а то су: Нада Арнаут, Александар Бајуновић, Викторија Банда, Игор Бошњак, Младен Бундало, Драгана Видљиновић, Драгана Грашар, Милена Ивић, Никола Кекеровић, Нинослав Ковачевић, Нина Комел, Александра Кузмановић, Весна Мајсторовић, Ненад Малешевић, Миодраг Манојловић, Раденко Милак, Младен Миљановић, Александар Милошевић, Ренато Ракић, Војислав Ритан, Диана Тодић и Глорија Тубак.
Посебан акценат стављен је на младе ствараоце који први пут добијају прилику да се представе у оквиру групних музејских изложби и тиме буду позиционирани као активни чиниоци умјетничке сцене, а у односу према дјелима већ афирмисаних аутора са развијеним интернационалним каријерама.
Овако осмишљен пројекат, сачињен од четири цјелине, тежи промоцији путем гостовања појединих фаза у галеријама, музејима и културним центрима широм Републике Српске те у референтним институцијама у региону у форми цјелине или у виду појединачних сегмената као засебна изложба.
Кустоски концепти:
ФАЗА 1/ ПРОГРЕС
„Ова цјелина се у потпуности осврће на стваралаштво најмлађе генерације локалних умјетника, такозване Генерације З (Александра Кузмановић, Александар Бајуновић, Александар Милошевић, Драгана Грашар и Глорија Тубак).
Овај сегмент изложбе истражује однос најмлађе генерације умјетника према актуелним друштвеним и глобалним тековинама, изражене у класичној форми сликарства као најпрепознатљивијем умјетничком медијуму. Циљ је не само показати погледе младих аутора него и направити компарацију са историјско-умјетничким тековинама и појавама насталим у сличним условима какве налазимо на сцени у којој млади аутори стварају. Комуникација између млађих и старијих умјетника је секундаран сегмент, који је такође занимљив и важан за методолошко проучавање сцене јер нуди назнаке будућег развоја сцене.“
Младен Бањац
ФАЗА 2/ РЕВОЛТ
„У оквиру тематске цјелине под називом „Револт“ биће представљена дјела умјетника Милене Ивић, Диане Тодић, Драгане Видљиновић, Николе Кекеровића, Нинослава Ковачевића и Рената Ракића, који заступају активистички став и настоје да укажу на патогене факторе у друштву. Циљ је показати начине на које млади умјетници користе свој таленат и креативност како би утицали на мишљење јавности. Одабрана дјела баве се различитим темама у области друштвеног активизма, као што је положај појединца у друштву и однос друштва према појединцу, затим однос према интелектуалној својини и културном насљеђу, па све до критике локалног менталитета.“
Маша Чавић
ФАЗА 3/ МИГРАЦИЈЕ
„У оквиру сегмента „Миграције“ одабрала сам дјела умјетника Раденка Милака, Младена Миљановића, Игора Бошњака, Нине Комел и Младена Бундала, који се баве различитим искуствима дислоцирања, измјештености и неприпадања. Било да је ријеч о миграцијама као посљедици рата деведесетих година, европској мигрантској кризи или економским миграцијама као актуелном друштвеном феномену у БиХ, ове ауторе обједињује потреба за реаговањем на нестабилност, непредвидивост и промјенљивост савременог свијета.“
Жана Вукичевић
ФАЗА 4/ АУТОРЕФЛЕКСИЈА
„Поред заступљених разноврсних тема, на савременој локалној сцени било је значајно издвојити и умјетнике који се баве ауторефлексијом и различитим сензибилним позицијама које их одређују (Нада Арнаут, Викторија Банда, Војислав Ритан, Миодраг Манојловић, Ненад Малешевић и Весна Мајсторовић).
Ови аутори преиспитују природу унутрашњег истинског селфа различитим методама као што су аутопортрети – фотографије представљене путем друштвених мрежа, фотографисање неочекиваних фрагмената и кадрова, понирање у сјећања и несвјесно, прављење везе између аутора и посматрача, као и аутора и природе.“
Лана Павловић