Изложба духовитог назива „Прогонеее ме твоје очи” црногорског умјетника Тадије Јаничића је реализована у сарадњи Народног музеја Црне Горе и Музеја савремене умјетности Републике Српске.

На изложби су представљене слике, цртежи, рељефи, скулптуре и објекти које је умјетник радио посљедњих неколико година, а на којима се бави преиспитивањем комплексних релација савременог друштва и живота малог, маргиналног човјека кроз необичне, зачудне наративе. Изложба је настала као резултат потписаног Споразума о сарадњи са Народним музејом Црне Горе, најзначајнијом музејском институцијом Црне Горе.

Нетипична изложба „Прогонеее ме твоје очи” умјетника Тадије представља својеврсно детектовање необичних феномена наше свакодневнице. Сам назив је алудирање на пјесму Здравка Чолића, чим се реферише на популарну културу. Као лајт мотив у радовима појављују се исколачене очне јабучице које се пропињу, дрско зуре и на крају остављају утисак да некога прогоне, па отуда и назив ове занимљиве изложбе. Сликарске сцене су често смјештене у амбијенте који су измишљени и који могу бити било гдје. Нагласак у  радовима јесте на актерима, радњи, ситуацији која се често разрјешава облачићем са текстом који, посматрач, на први мах, вођен здравом логиком, никада не би повезао са насликаном сценом. Кроз свој умјeтнички рад он брише границе између елитног и маргиналног, те свакој теми приступа духовито и чини се безбрижно. Тадија духовито региструје, сагледава и субверзивно пародира друштвени, социјални и емоционални контекст савременог друштва. Занимљиво је споменути и то да умјетник врло вјешто, у готово све слике, убацује апсурдан текст са којим се директно надовезује на ироничне текстове српског концептулног умјетника Раше Тодосијевића.

„Тадија се бави преиспитивањем комплексних релација савременог друштва и живота малог, маргиналног човјека кроз необичне, зачудне наративе. Морално посрнуће, емотивна руинираност, риалитизована реалност, бизарни догађаји, сензационализам, тривија, императивни конзумеризам, недовршена транзиција, трагикомична  располућеност између жеља и могућности, свеопшта пољуљаност свих норми овога свијета, теме су које су у фокусу умјетника. Такву стварност Тадија, попут луцидног хроничара/воајера, деконструише субверзивном афирмацијом и преводи у умјетничка дјела...” – из текста кустоскиње изложбе Љиљане Караџић.

Кустоскиња изложбе: Љиљана Караџић, историчарка умјетности

Кустоскиња координатор: Лана Павловић, виши кустос МСУРС.