Muzej savremene umjetnosti<br />Republike Srpske

Музеј савремене умјетности
Републике Српске

 

Јединствена изложба скулптура „Фигуре у покрету“ славног француског имресионисте Едгара Дегаа (1834 – 1917) у Музеју савремене умјетности Републике Српске организује се поводом 190 година од његовог рођења, захваљујући иницијативи и љубазношћу директора МТА фондације из Израела, те представља посебну част и признање за нашу институцију.

Изложба је реализована у сарадњи са Галеријом The Hub of Fine Arts из Мостара и дио је велике збирке МТА фондације која је омогућила да се скулптуре Едгара Дегаа први пут представе у Републици Српској. Отварању изложбе претходи свечани пријем – вернисаж за званичнике и медије приређен у сарадњи са Амбасадом Израела за БиХ, поводом 76. година од оснивања државе Израел.

У петак, 6. децембра у 19 часова изложба ће бити представљена јавности стручним вођењем др Данијеле Уцовић, кустоскиње изложбе и др Сарите Вујковић, директорице Музеја.

Ова изузетно вриједна збирка коју чине је бројна дјела истакнутих умјетника XIX и XX вијека, обухвата и 74 бронзане скулптуре овог знаменитог француског умјетника, посјетиоцима ће пружити могућност да бар на кратко кроз чаробан свијет Дегаове умјетности осјете дух француског импресионизма.

Скулптуре Едгара Дегаа посебан су драгуљ збирке МТА фондације јер представљају цјелокупан вајарски опус овог значајног умјетника. Као ентузијастичан посјетилац позоришта и опере често је боравио иза кулиса скицирајући играче током тренинга, а у том духу је настало и његово најпознатије дјело на овој изложби – „Мала четрнаестогодишња плесачица“, скулптура дјевојчице, која чини и централни мотив изложбе. Ова скулптура, једина изложена за вријеме његовог живота, у својој оригиналној верзији користи иновативне редимејд материјале као што су перика од праве косе, свилена трака и оригинална туту сукња. Далеко од класичних идеала о балерини, Дегаов избор младе плесачице и натуралистички начин приказивања, у ставу који одражава напор концентрације, са полузатвореним очима и забаченом главом, био је потпуно необичан угао гледања за то вријеме.