Музеј савремене умјетности Републике Српске посједује колекцију која обухвата преко 3000 умјетничких дјела и најрепрезентативнија је музејска колекција овог типа на простору Босне и Херцеговине.  Већина дјела која чине колекцију припада другој половини XX вијека, док је током посљедње двије деценије политика попуњавања збирки Музеја усмјерена ка савременим умјетничким праксама насталим након 2000. године.

Основу за формирање колекције чинило је више од 750 дјела поклоњених у "Акцији солидарности ликовних умјетника Југославије и свијета", организованој након разорног земљотреса који је погодио Бању Луку 1969. године, а која су чинила почетни фундус новоформиране Умјетничке галерије. Своје радове тада су поклонили бројни југословенски, европски и свјетски умјетници.

Поред акције солидарности која је настављена и у наредном периоду, за даље проширивање музејског фундуса значајно је поменути откупљивање експоната са југословенске ликовне манифестације Јесењи салон, одржаване бијенално од 1962. до 1991. у Бањој Луци. Одмах по оснивању 1971, Галерија је преузела организацију Јесењег салона и, новим професионалним приступом, у наредним деценијама омогућила континуиран откуп дјела значајнијих умјетника из региона и свијета.

Преименовањем институције у Музеј савремене умјетности Републике Српске 2004. године, нова стратегија и приоритети дјеловања утицали су на промјене у организацији фундуса. Његову првобитну подјелу на Збирку босанскохерцеговачке умјетности, Збирку југословенске умјетности и Збирку иностране умјетности, засновану на параметрима географске одређености, замијенила је савременија подјела која у свом фокусу има умјетничке медије као основну одредницу.

Данашња музејска колекција распоређена је у четири збирке: Сликарство, Графика и радови на папиру, Скулптура, објекти, инсталације и Медијска умјетност.