У оквиру пратећег програма изложбе Војина Бакића „Свјетлоносне форме”, ауторско вођење кроз поставку изложбе одржала је Наташа Иванчевић, музејска савјетница Музеја сувремене умјетности из Загреба, која је публици приближила сам концепт пројекта.
Будући да је опус овог значајног умјетника раније био фрагментарно представљан, истакнуто је да је овом изложбом први пут остварена стручна валоризација његовог цјелокупног стваралаштва, извршена објективна интерпретација и понуђено читање и разумијевање генезе његовог апстрактног израза, који је недјељив дио европске модернистичке традиције.
Предавање „Споменичка пластика Војина Бакића: парадигма једнога времена” одржао је проф. др Звонко Маковић, који је говорио о парадигматској улози Војина Бакића у конституисању споменика. У Бакићевом дјелу препознају се трансформације политичког и идеолошког система Југославије, па је током педесетих и шездесетих година ХХ вијека управо он развио јединствен облик монументалности високих естетских и експресивних вриједности, својствених касном модернизму. Распадом Југославије почетком деведесетих година, споменичка пластика препозната је као медиј у којем је згуснут сав идеолошки набој система који је нестајао. Деструкцијом споменика настојало се на симболичан начин разрачунати с прошлошћу, али и са меморијом која је уписана у те гигантске знакове.
