Након десетогодишње паузе, Босна и Херцеговина се, изложбом  „Врт уживања” бањалучког умјетника Младена Миљановића, представила на 55. Венецијанском бијеналу. 

Иницијатива за званично учешће БиХ на међународној изложби савремене умјетности у Венецији  покренута је од стране Музеја савремене умјетности Републике Српске, који је уједно био организатор и продуцент павиљона БиХ. Понуђени модел ове институције прихваћен је од стране Министарства цивилних послова БиХ, уз сагласност надлежних ресорних министарстава Републике Српске и Федерације БиХ, а изабрани комесари и кустоси пројекта су др Сарита Вујковић и др Ирфан Хошић.

Павиљон је свечано отворен 30. маја у Палати Малипиеро и привукао је пажњу великог броја новинара, галериста, критичара, као и шире стручне јавности. Позитивне критике италијанских медија сврстале су га међу 10 незаобилазних изложби у Венецији, а током трајања Бијеналеа изложбу је видјело приближно 50.000 посјетилаца.

Пројекат  „Врт уживања”  настао је као  изузетно  ангажовани умјетничко-истраживачки процес који залази у социјално-политички, етички, економски и културни контекст источноевропског друштва из ког умјетник долази. Концепт пројекта, као  реминисценција на познато ренесансно дјело Хијеронимуса Боша „Врт земаљских уживања” (око 1500. године), у потпуности  је одговорио на тему овогодишњег Бијеналеа – „Енциклопедијска палата”, главног кустоса Масимилијана Ђонија.

Мистичан, до данашњих дана нерастумачен триптих Хијеронимуса Боша, био је почетни предложак Младену Миљановићу за осмишљавање изузетно захтјевног рада, реализованог на начин не баш типичан за савремене умјетничке дисциплине, техником гравираног цртежа на мермерној плочи, која је широко прихваћена у занатској реализацији надгробних споменика на простору Балкана. Изложби је претходио дуготрајан истраживачки процес прикупљања и архивирања гравираних мотива са надгробних споменика. Артикулација ових мотива је носилац кључних артефаката за реализацију дјела, коју чини реконструкција колективне меморије. Укомпонована идеја погребне репрезентације, изражене кроз естетику редимејда, преузета је из популарног животног контекста, са израженим девијантним, социолошким, етнолошким, ритуалним и обредним карактеристикама.

Младен Миљановић је рођен 1981. у Зеници. Дипломирао је на Академији умјетности у Бањалуци. Добитник је „Henkel Art. Award 09” (2009. године), награде „ЗВОНО” за најбољег младог умјетника у БиХ (2007), те Годишње награде Музеја савремене умјетности РС за најбоље радове на завршној изложби Академије умјетности у Бањалуци (2006. године). Неки од интернационалних пројеката на којима је излагао су: “Busan biennial” Интернационална изложба видео умјетности у Бусану (Јужна Кореја, 2008), Palazzo Forti, Верона (Италија, 2009), „У служби музеја”, MUMOK, Museum Modern Kunst Stiftung Ludwig Wien, Беч (Аустрија), “Sarajevo Service” (2010) и 53. Октобарски салон, Београд (Србија, 2011). Године 2012. имао је самосталну изложбу „Лаку ноћ – Стање тијела” у A+A gallery, у Венецији (Италија), а у фебруару 2013. године излагао је у MC Gallery у Њујорку.

Комесар: др Сарита Вујковић

Кустоси: др Сарита Вујковић, др Ирфан Хошић

Организација и продукција: Музеј савремене умјетности Републике Српске

• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
•