Музеј савремене умјетности Републике Српске у периоду од 16. јуна до 26. августа 2016. године приредио је изложбу умјетника и академика Душана Оташевића под називом „Илија Димић – изложба слика и конструкција“.

Овом приликом бањалучкој публици биће представљен јединствен концепт о Илији Димићу „имагинарном генију и идеалном умјетнику“, чију су живописну биографију заједно осмислили Душан Оташевић  и  Бранко Вучићевић, угледни филмски теоретичар, критичар и сценариста из Београда.

„Духовног оца у историји умјетности никада нисам имао, па сам одлучио да га измислим!“, изјавио је Душан Оташевић представљајући дјела „имагинарног претка“ – Илије Димића.

Изложба „Илија Димић – изложба слика и конструкција“, за коју је Оташевић својевремено добио награду из Фонда „Иван Табаковић“, први пут је приказана 1990. године у београдској Галерији Себастијан. Том приликом је премијерно представљена ова фикционална симулација, односно стваралаштво до тада неоткривеног пилота и авангардног умјетника. Живот Илије Димића је хронолошки смјештен у период од 1901. године, када је рођен у Београду, до 1938. године, када гине као борац у Шпанском грађанском рату. Школовао се на Баухаусу, одушевљавао се дадаизмом, зенитизмом, руским конструктивизмом, дописивао се с Татлином, био опсједнут летењем, а узор му је био Дедал. У том духу су и настали Илијини радови аеродинамичких линија, које је Оташевић патинирао, не би ли деловали што аутентичније.

Историчар умјетности Јешa Денегри истиче да изложба има двојну нарав, једна је духовита, приступачна, а друга отвара веома темељна питања из историје умјетности. Ова фикционална симулација између осталих проблематизује питање аутора, оригиналности и копије уметничког дјела, као и парадоксе реконструкције фикционалних догађаја или питања да ли се историја умјетности бави деконструкцијом или реконструкцијом умјетности.

Изложба је реализована у сарадњи са Галеријом Српске академије наука и уметности и Фондацијом колекције Трајковић из Београда.

Душан Оташевић (Београд, 1940)

Академију ликовних уметности завршио је 1966. године у класи проф. Љубице Цуце Сокић. Један је од најзначајнијих умјетника и представника поп-арт умјетности у бившој Југославији. Душан Оташевић је на најрадикалнији начин направио обрат ка кориштењу свакодневног потрошачког предмета као податка, знака и тематике на београдској умјетничкој сцени шездесетих година. Како се умјетникова активност временски поклапала са појавом поп-арта у Америци, предмет интересовања му постају обичне ствари из животног окружења друштва потрошње, па се са разлогом јављају варијанте нове фигуративне и предметне иконографије.

Оташевић прекида са класичним сликарским поступком, а посљедица тога није више слика по дотадашњој техничкој дефиницији, него је слика као објект или новонастали предмет, слика-предмет. Најчешће су те слике-објекти рађене у више сегмената или као полиптиси (конструкција дјела) са метафоричком надградњом у виду вишесмислених назива, који се сада схватају као „дјело са поруком“, а не дјело које се задовољава самом својом визуелном презентацијом. Оташевић ће све више инсистирати управо на садржају рада, наговјештавајући склоност ка фиктивним фабулама, који ће кулминирати у циклусу о (измишљеној) Троношкој ерминији и „реконструкцији“ објеката непостојећег умјетника Илије Димића. Оташевић својим дјелима демистификује појам умјетности и представу о умјетнику као неком ко „ствара“ под срећном звијездом инспирације („Нема мистерије, нема музе“ – Д.О.)

На самом почетку каријере, шездесетих и седамдесетих, био је подржан од стране заговорника београдске Нове фигурације, као и млађе критике. Излагао је више пута самостално у Београду, а потом су услиједили бројни наступи у иностранству, међу којима треба споменути и представљање на 36. бијеналу у Венецији 1972. године. Приредио је више од педесет самосталних изложби и учествовао на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је УЛУС-а од 1967. године. Предавао је на Академији лепих уметности у Београду од 2000-2006. Дописни је члан Српске академије наука и уметности од 2003, а редовни од 2009. године. Од 2011. Обавља дужност управника Галерије Српске академије наука и умјетности. Добитник је више награда и признања.

Значај Оташевићевих радова и њихова данашња актуелност, потврђује његово учешће на изложби „The World Goes Pop“ у Tate Modern галерији у Лондону, која је трајала од септембра 2015. до јануара 2016. године.

• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
•