Након учешћа Босне и Херцеговине на Бијеналу у Венецији 2003. и 2013. године, ова земља ће се такође представити и на предстојећем, 57. Бијеналу у Венецији, са пројектом „Универзитет катастрофе“.

Ово учешће има за циљ да покрене успостављање континуитета излагања у склопу којег би Босна и Херцеговина била присутна не само на Међународној изложби савремене умјетности Бијенала у Венецији, него и на Бијеналу архитектуре.

Умјетник Раденко Милак ће представљати Босну и Херцеговину на 57. Међународној изложби савремене умјетности - Венецијанском бијеналу са пројектом „Универзитет катастрофе“, у сарадњи са Романом Урањеком и гостујућим умјетницима: Lamin Fofana, Sidsel Meineche Hansen, Juan Pedro Fabro Guemberena, Loulou Cherinet, Geraldine Juárez у сарадњи са Joel Danielsson, те Nils Bech у сарадњи са Idom Ekblad.

Комесар Павиљона Босне и Херцеговине је Сарита Вујковић, директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске, а кустоси који су изабрани за овај интернационални пројекат су: Cristopher Yggdre, Fredrik Svensk, Sinziana Ravini, Ana van der Vliet, који ће радити у сарадњи са и уз подршку Hansa Urlicha Obrista. Организатор цјелокупног пројекта је Музеј савремене умјетности Републике Српске, који је заједно са умјетником Раденком Милаком донио одлуку да ће се Павиљон Босне и Херцеговине налазити у Палати Малипиеро, S. Marco 3198 у Венецији, простору у којем се Павиљон Босне и Херцеговине налазио током трајања 55. Међународне изложбе - Бијенала у Венецији 2013. године.

Као и са реализацијом Павиљона БиХ на 55. Венецијанском бијеналу, дугорочни циљ ове институције је да постави нове параметре, када је у питању оваква врста организације и да се, захваљујући интернационалном пројекту, умрежава и са неким другим институцијама и умјетницима како би побољшала развој савремене умјетничке сцене на простору Босне и Херцеговине.

UNIVERSITY OF DISASTER

Шта би се догодило ако бисмо историју умјетности поново написали, и то искључиво из угла представљања катастрофа? Катастрофе, било исконске или апокалиптичне, са својим природним катаклизмама, епидемијама и дјелањем људи у виду ратова и сукоба, увијек су садржавале и естетску димензију и утицале на наше жеље, машту и наш однос према свијету. Ово се тешко да игнорисати у сусрету с умјетношћу босанског умјетника Раденка Милака – с опусом који је потпуно у складу с оним чему нас учи модерна историја, да катастрофе нису нешто изван нас или нешто независно у односу на нас – да смо ми њихови демијурзи. Након Другог свјетског рата, њемачки филозоф Guenther Anders промишљао је Аушвиц и Хирошиму, два догађаја у основи ере у којој ће људски род изгубити способност да представи оно што је установио или створио.

Сасвим је парадоксално да та немогућност да се катастрофе представе нема везе с одсуством документације, нарочито оне визуелне. Непредстављиво се превасходно дефинише као немогућност да се катастрофа схвати и сагледа. Истовремено, у погледу етимологије, ријечи катастрофа (дисастер) и жеља (десире) далеки су сродници. Стога је „Универзитет катастрофе” могуће читати и као „Универзитет жеље”, жеље да се превазиђе катастрофа како би се представило оно што се не да представити, или чак жеље као противотрова за поразни осјећај беспомоћности при суочавању с катастрофама око нас. Шта умјетност може учинити у овој новој ери непредстављивих катастрофа? Какав је данас однос између катастрофе и жеље?

Раденко Милак помоћу својих радова преиспитује имагинацију коју видимо на сликама у дигиталној ери. Његова пракса укључује стварну или претпостављену моћ слике, како се она тумачи и чита, и какав је њен статус у друштвима која су презасићена визуелним. Учи нас како да поново видимо откривајући естески потенцијал сваке слике или њезиних фантома, који прогањају нашу савјест. У његовим радовима видимо одјеке непрекидног протока слика, лажних одраза глобалне архиве визуелног. За потребе ове изложбе умјетник је створио нове радове, који укључују филмове, слике, аквареле и колаже, од чега неке у сарадњи с Романом Урањеком, а који су дио једне сневане или стварне генеалогије представљања катастрофа, било да су оне еколошке, политичке или друштвене, уз истовремено урањање у хоризонте жеље за стварањем као отпором данашњици.

Гости умјетници на овој изложби баве се другим аспектима катастрофа и жеља нашег времена, уз сучељавање, спорење и богаћење теза Раденка Милака и Романа Урањека, чиме изложба добија облик једне комплексне монтаже, која позива публику да тачке трвења у радовима повеже новим спонама. Љепота неузвраћене љубави у перформансу Nilsa Becha с Idom Ekblad изводи се у контексту магије феминистичке интервенције Sidsel Meineche Hansen, којом се подривају моћ и жеља сексистичке матрице какву налазимо у савременој дигиталној порнографији, а прати их брутално блаженство инсталације у медијуму техно музике Lamina Fofana која одражава ужасе насилних миграција. Насупрот томе, имамо заводљиве контрадикције смрзнуте инсталације Geraldine Juárez у којој се чувају, слојевито приказују и стапају геологије и сјећања у координатном систему жеља и катастрофа медијске историје и климатских промјена, и моћну камуфлажу као одлику инсталације Huana Pedra Fabre Guemberene на тему повећаног потенцијала стратегије камуфлаже у свијету катастрофа.

Ипак, „Универзитет катастрофе” није само изложба у павиљону Босне и Херцеговине на 57. Бијеналу у Венецији, већ и полазна тачка за један истински универзитет, заједнички простор креативног у којем се граде знање и машта, за лабораторију. Он је истовремено и умјетнички и политички приједлог, пројекат у настајању. У Венецији ће у новембру током посљедње седмице 57. Бијенала бити одржана конференција с писцима, научницма, теоретичарима и умјетницима. У ту сврху, Loulou Cherinet ће представити свој нови рад рађен по наруџби.

Комесар:
Сарита Вујковић, Музеј савремене умјетности Републике Српске

Кустоси:
Fredrik Svensk, Sinziana Ravini, Anna van der Vliet, Christopher Yggdre,
у сарадњи с Hansom Ulrichom Obristom

Излагачи:
Radenko Milak, у сарадњи с Романом Урањеком и гостима умјетницима
Laminom Fofanom, Sidsel Meineche Hansen, Juanom Pedrom Fabrom Guemberenom, Loulou Cherinet,
Geraldinom Juárez у сарадњи с Joelom Danielssonom и Nils Bech у сарадњи с Idom Ekblad.

Сарадници:
Младен Бањац (замјеник кустоса), Roberto Zancan (архитекта),
Немања Мићевић (графички дизајн), Бранка Шестић (PR),
Младен Шукало (техничка поставка) Ненад Маркић (техничка поставка),
Julie Banâtre, Маша Давидовић, Léa Perrier, Лана Пилиповић, Предраг Терзић, Lucie Touya

Организација и продукција:
Музеј савремене умјетности Републике Српске, L’Agence à Paris

Главни покоровитељи:
Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине
Министарство просвјете и културе Републике Српске,
Град Бања Лука

Уз покровитељство:
Iapsis - Шведски комитет за умјетничке грантове -
Интернационални програм за визуелне и примијењене умјетнике,
OCA (Канцеларија за савремену умјетност Норвешке),
FCC (Fondo Concursable para la Cultura),
MEC, Министарство просвјете и културе Уругваја,

GALLERY | PRISKA PASQUER, La Balsa Arte, Les Filles du Calvaire Gallery,
Duplex/100m2, ICIA - Institute for Contemporary Ideas and Art, Palleten Art Journal

• DATES, Radenko Milak & Roman Uranjek DATES, Radenko Milak & Roman Uranjek
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• Radenko Milak Radenko Milak
• Radenko Milak Radenko Milak
• Radenko Milak Radenko Milak
• Radenko Milak Radenko Milak
• Radenko Milak Radenko Milak
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•